Оснивач Спартака и његов дугогодишњи играч, капитен и клупски секретар, Александар Миловановић, преминуо је у 83.години од последица можданог удара. Аца Гроф или Аца Ђоза, како су га сви суграђани знали, далеко је најзначајнија личност љишке одбојке.
Миловановић припада првој генерацији јуниора коју је 1956.године селектирао Аца Станковић. Био је блокер и смечер који је домонирао висином, личном и одбојкашком интелигенцијом, па је убрзо постао један од најбољих српских играча на мрежи у то време. Током двадесетогодишње играчке каријере постао је ослонац тима, а касније и целог клуба.
Један је од оснивача јуниорске школе Спартака, покренуте 1971.године, а из које је настала једна од најуспешнијих генерација љишког клуба која је у ондашњој Југославији 80-тих година била у врху Прве „Б“ лиге.
Аца Гроф је 1978.године довео у Спартак тренера Михаила Марковића Маркељу, који је пре тога био вишеструки првак Југославије са клубовима које је водио. Сјајни тренер остао је чак седам година у клубу који није имао своју халу, који је тренирао у Београду и играо као дамаћин у околним градовима. Много година касније легендарни Маркеља говорио је да му је то најлепши период у тренерској каријери, а да је у Аци Грофу стекао пријатеља за цео живот.
Ретки су људи који имају дар да помире и ускладе ентузијазам и рационалност, аматеризам и одговорност, да поклањају сате, дане, године, деценије, често и свој новац, а да за узврат не траже ништа. Александар Миловановић је практично посветио живот Спартаку.
Неприкосновени ауторитет међу одбојкашима, били они играчи, тренери или само навијачи, имао је огроман утицај на живот и рад клуба и после званичног повлачења са места клупског секретара. Његова реч се поштовала, његови савети су се слушали.
Иза компурлентног и на први поглед грубог Аце Ђозе или Аце Грофа, крио се изузетно племенит и частан човек. Пленио је ширином своје личности у којој су се преплитали снажан карактер и скромност, интелект и једноставност, озбиљност и духовитост.
Једини двоструки добитник највишег општинског признања, Плакете „Ђак каплар“, оставио је за собом неуништив траг и постао трајни симбол Спартака и љишке одбојке.
Одлази одбојкашки горостас.
