У новом броју регионалног листа “Глас Тамнаве”, који је изашао данас, објављен је опширан текст о великом јубилеју Одбојкашког клуба “Спартак”, који преносимо у целости.
Љишки одбојкашки клуб обележио велики јубилеј
СПАРТАК СЛАВИО 70. РОЂЕНДАН
У сали где Спартак од 1992. године игра своје утакмице, окупили су се садашњи и бивши играчи, тренери, чланови управа, пријатељи из других градова и клубова, девојчице и дечаци из млађих селекција, навијачи…
Дарко Радивојевић, аутор химне љишког одбојкашког клуба, припремио је представу којом нас је подсетио да је Спартак деценијама стварао не само добре одбојкаше, већ и младиће и девојке који су постајали узори долазећим генерацијама.
За седам деценија постојања Спартак и његови играчи и тренери бележили су успехе који представљају део историје клуба и љишке одбојке. Ево само неких података који завређују пажњу и поштовање.
Не постоји клуб са простора Србије, Македоније и Црне Горе са којим је Спартак играо званичне утакмице, а да га није побеђивао.
Првих четрдесет година постојања играо је као домаћин у околним градовима јер Љиг није имао спортску халу. У том периоду седам година наступао је у Првој „Б“ лиги ондашње Југославије, а са клупе га је предводио чувени тренер Михаило Марковић Маркеља, који се пре доласка у Спартак више пута „окитио“ титулом државног првака са клубовима које је водио. Легендарни Маркеља је много година касније тврдио да му је то најдражи преиод у тренерској каријери.
Победом против Клека од 3:2 у последњем првенственом колу, 12. априла 2009.године, прву пут у својој историји Спартак је изборио пласман у елитни ранг, а неколико сезона касније окитио се титулом државног првака у конкуренцији кадета. Љишки клуб је и власник пехара који припада победнику Балканског купа за сениоре.
Једини српски и југословенски одбојкаш који није играо у највишем рангу домаћег такмичења, а у континуитету био државни репрезентативац, је Чеда Недељковић који је осамдесетих година забележио укупно 13 наступа за тадашњу СФРЈ. Овај податак вероватно се односи и на све друге спортове на просторима екс Југославије. Једини клуб за који је Чеда Недељковић играо је Спартак. Круна његове изузетне каријере одбојкашког функционера било је именовање за директора финалног турнира Светске лиге који је одигран у Београду 2005. године и који је од стране Светске одбојкашке федерације проглашен за до тада најбоље организовано одбојкашко такмичење.
Тренутно најпознатији Љижанин је некадашњи одбојкаш Спартака Марко Ивовић, од 2012. године до данас, стандардни репрезентативац Србије. Ивовић је 2016. године на финалном турниру Светске лиге проглашен за МВП турнира. У преводу, у том тренутку најбољи одбојкаш на свету. Међу бројним одличјима које има у власништву је и златна медаља освојена са репрезентацијом Србије на Европском првенству 2019. године. Нема никакве дилеме да је Марко Ивовић најбољи играчки изданак у осторији Спартака.
Медаљу светског првака у Љиг је пре петнаестак година донео Милан Перић, наступајући за кадетску репрезентацију Србије.
Најпознатија одбојкашица Спартака је Данка Даничић која се, после неколико сезона играња за матични клуб, отиснула „преко баре“. Тамо је годинама била једна од највећих звезда овог спорта, а са својим клубом стигла је до титуле првака Америке.
Женску одбојку Спартака прославиле су и Марија Милошевић, Јована Кнежевић и Ања Кујунџић које су поникле у Љигу, а након тога направиле врхунске играчке каријере.
Од Драгише Радојевића, који је донео прву одбојкашку лопту и учио знатижељне Љижане основним правилима игре, па до Ненада Ковачевића Кепе који је данас на добром путу да врати клуб у Суперлигу, у Спартаку су поникли и радили бројни тренери који су себе и своје знање и ентузијазам уградили у историју дугу седам деценија. Једна од најзанимљивијих личности је проф. Драгослав Аруновић, који је поставио темељ читавог једног поглавља Спартакове одбојкашке приче. Овај Велишевчанин је седамдесетих године селектирао и тренирао генерацију гимназијалаца која ће касније правити чуда, од којих се најпознатије догодило 18.марта 1978. године у Лазаревцу, када је клуб из малог Љига, који није имао ни своју халу, победио у првенственој утакмици Црвену звезду која је у својим редовима имала три репрезентативца. Да је професор Аруновић добро знао шта ради, сведочи и његова блистава професионална биографија која је крунисана звањем универзитетског професора на Факултету физичке културе у Београду.
Немали број тренера љишког клуба био је део стручних штабова у разним репрезентативним селекцијама, а неки од њих имају и интернационалне тренерске каријере.
Део великог јубилеја су и неуморни Спартакови прегаоци који су му поклањали време и пажњу и обезбеђивали све оно што је једном клубу потребно да може да функционише. Међу њима, далеко најдужи стаж има Аца Миловановић или Аца Ђоза који је прве четири деценије у Спартаку био „све и свја“. Један је од оснивача клуба, касније играч, па секретар… Предугачак је списак људи који су радили у клубу, помагали на разне начине, редовно путовали на гостовања, туговали и радовали се због тешких пораза и великих победа.
Свако коме је срце барем једном затреперило због Спартака део је његове дивне приче која траје пуних 70 година. Или, како каже један стих у клупској химни – СВИ СМО МИ АСОВИ!
КЛУБ ДОДЕЛИО ПРИЗНАЊА
Поводом великог јубилеја, Одбојкашки клуб Спартак оделио је захвалнице једном броју својих играча, тренера, функционера и пријатеља клуба. Признања су добили:
Александар Миловановић – Аца Ђоза (постхумно), Верица и Миша Митровић, Марија Милошевић, Горан Ђорђевић, Драгиша Даничић, Радојко Радисављевић Уча, Ивовићи (Зоран, Слободан и Марко), Јована Кнежевић, Данијела и Марко Симић, Кубуровићи (браћа Микица и Лола и њихов отац, пок. Перица), Чеда Недељковић и Општина Љиг.
Велику пажњу присутних привукла је презентација историје Спартака и љишке одбојке, а већи део приказаног садржаја биће уврштен у (фото)монографију клуба која је у припреми.
Саша Симић
Саша Симић
