Председник ОК „Спартак“ Ненад Кепа Ковачевић сумирао утиске о недавно завршеној сезони
ИЗБОРИЛИ СМО ОПСТАНАК КЛУБА
„Иза нас је најтежа сезона од када Спартак игра у Суперлиги. Започели смо је без средстава и буџета и били смо осуђени на преживљавање до јануара. Нисмо били у могућности да бирамо, екипа је састављена тек у јулу. Такође, нисмо могли да се руководимо квалитетом играча и да плански нешто радимо.“
Спартак је као последњепласирани тим Суперлиге, без остварене победе, испао у Прву лигу, али Ковачевић нема ниједну реч замерке на играче:
„Они су давали све од себе на сваком тренингу. Борили се за нешто што је сада, из ове перспектине, било немогуће, а то је опстанак. Први пут лига је играна у овом формату, са 12 екипа. Нисмо успели да остваримо победу и баш пара уши и не прија ни играчима ни мени као тренеру и председнику клуба. Невероватно је да смо у скоро свакој утакмици имали своје шансе, али нисмо успевали да их искористимо не би ли имали бар неку победу. Посебно ми је жао играча, али фалило је искуства, реално и квалитета. Испоставило се да је за опстанак било потребно чак осам победа, што је за овај тим Спартака била немогућа мисија.“
Сама чињеница да нико није хтео да се прихвати да буде председник клуба довољно говори о стању у којем се Спартак налазио уочи почетка прошле сезоне.
„Било је питање да ли ћемо уопште моћи да се такмичимо или иступимо, што би значило повратак у најнижи ранг. Окупили су се људи који су схватили ситуацију и желели да помогну. Њима испред клуба и лично желим да се захвалим, посебно за период август-јануар у којем не бисмо могли да функционишемо без њихове помоћи. Буквално смо се борили за преживљавање.“
Када се детаљније анализира сезона, Спартаку много тога није ишли наруку:
„Велики проблем нам је био и распоред у првих седам-осам кола. Једна или две победе у том делу првенства би несумњиво дала други ток нашој причи, донела више самопоуздања и биле ветар у леђа. Било би лакше играти, могуће да нас ни то не би спасило, али би учинак био знатно бољи јер смо у наставку првенства много сетова губили баш због недостатка самопоуздања. У тим околнистима било је тешко и радити, поготово када смо и математички изгубили шансе за опстанак.“
Ковачевић се осврнуо на још један, врло важан аспект приче о сезони 2022/23:
„Успели смо да сачувамо тај одбојкашки пламен у Љигу. Стабилизовали смо рад са млађим категоријама кроз „Школицу одбојке“ и акцију „Мој први смеч“ коју смо реализовали са Одбојкашким савезом Србије. Ту су највећи посао урадили Дада и Марко Симић и Лука Шиљеговић. Верујем да се полако враћамо на ниво који је примерен реномеу и одбојкашкој традицији нашег града.“
Председник и тренер Спартака је оптимиста када је у питању следећа такмичарска година:
„Време је да мало заборавимо на одбојку, а онда да почнемо да слажемо коцкице за наредну сезону и, ако буде могуће, брз повратак у елитни ранг.“
На сталну дилему требају ли Љигу за највише домете играчи са стране или је могуће играти Суперлигу искључиво са домаћим играчима, Ковачевић има занимљив одговор:
„Мислим да сме једно од ретких места ове величине које би од искључиво домаћих играча могло да има екипу у савезном рангу, можда и Суперлиги. Ако није могуће ове, волео бих да у једној од наредних сезона све њих окупимо и да направимо такав тим.“
На крају, осврт и на учинак женске екипе:
„Она је сасатављена од домаћих играчица које су успешно завршиле такмичење. Имале су сјајну серију победа од момента када их је преузео Лука Шиљеговић. Заслужују пажњу и покушаћемо да наредне сезоне нападнемо прво место и покушамо да изборимо повратак у Прву лигу.“
