Десета годишњица од смрти Љижанина чија су дела незаобилазна у средњим школама
Прошло је десет година од смрти мр Миодрага Павловића, Љижанина са импресивном биографијом филолога, професора српске књижевности и српског језика.
Рођен је 15.јануара 1970.године у Љигу, где је и одрастао. Његова мајка Вера је 1976.година била прва васпитачица у тада новосаграђеној згради љишког вртића у којој и данас бораве малишани из Љига и околине, док је Миодрагов отац Божидар дуго година радио као учитељ и наставник. Два врсна педагога усмаерила су и своју децу ка књигамма и образовању. Ћерка Зорана је професор историје у љишкој Основној школи, док је Мика 1994.године стекао звање дипломираног филолога, а 2003.године завршио постдипломске студије у Групи за методику и наставу књижевности са темом „Припремање наставника и ученика за тумачење књижевних дела“.
Написао је за Црну Гору читанке за други, трећи и четврти разред опште гимназије (објављено у Подгорици), за ученике у Србији читанке за све четири разреда гимназија и средњих стручних школа. Колеге са Филолошког факултата, на којем је радио од 2007.године, потрудиле су се да заврше и приреде његову књигу „Спреми се да говориш“, објављену 2014.године.
Миодраг Павловић се почетком 2013.године спремао да брани докторски рад на тему “Наставно проучавање романа у основној и средњој школи”. Био је 21.јануар када је Мику у његовом стану, за радим столом, издало срце. На монитору је остало укуцано „јак бол у грудима“. Поред њега био је недовршен докрорат и литература коју је користио у припреми свог до тада највећег и најважнијег професионалног подухвата.
У сећањима оних који су имали срећу да га упознају остала је успомена на човека који је са само 43 године оставио путоказе и тумачења који свет књига чине доступним и разумљивим не само наставницима и ученицима, већ и сваком намернику који у том свету види своје прибежиште.
Песма проф. др Бошка Сувајџића
СПРЕМИ СЕ ДА ГОВОРИШ
Миодрагу Павловићу, у небеском Љигу
Спреми се да говориш, Миодраже Павловићу.
У небеској кући од небеских речи
у небеском Љигу.
Очима, ушима, књигама у ранцу.
(Форсирањем романа-реке.)
Закопај језик испод камена, дубоког.
(Закопај га да ћути.)
Нека се језик око непца окојаси.
(Туго моја, без броја си.)
Спреми се да говориш.
На Патмосу, Ефесу, Пергаму, у Смирни:
језиком са седам меридијана.
У вертикалној перспективи,
међу облацима и птицама.
Проговориш ли, ти ћеш видети.
Када станеш пред судијом, запитаће те судија говорећи:
чујеш ли шта ове речи на тебе сведоче.
И оплетавши венац од трња метаће ти га на главу.
И даваће ти трску у десницу.
И метаће ти више главе кривицу твоју написану.
И писаће да си крив.
А ти ћути, прави се да си жив.
(Као што и јеси.)
Живи храм живога бога,
у коме се врши непрекидно боголучење.
Обуци речи, мирочинитељу,
од камена утврда царских, биљака мироносивих.
Свима си био све: ако изузмеш себе у свему
шта ће ти остати?
Нека блеје суклате:
ти говори: речи су хлеб.
(А смрт никад ништа.)
И они охоли, неправедни и непоштени,
и они су говорили речима
као и ти.
Штеди речи.
(Не из шкртости, не.)
Спреми се да говориш.
У небеској кући од небеских речи
у небеском Љигу.
Језиком са седам меридијана.
Укрсти речи
као ђаво
(или Јулија Кристева).
Сад, кад су ти доступне све архиве и сви садржаји.
Наслови,
поднаслови,
епиграми,
порно сајтови,
рекламе.
Спреми се: опиши свој живот.
Шта ти се у њему није допало,
шта је привукло твоју пажњу,
шта си пропустио.
Штеди речи.
Говор је канцероген: расцветали јабучар грла.
Искажи наклоност сунцу и славују.
Нека сунце дарује јасике и брезе
(ти даруј сунце).
Почуј савет стиха, шум воденичког точка,
мливо рефрена.
Формирај слику, уобличи свест.
Естетизуј тишину.
Овладај азбуком лишћа, буди лист.
Отклони нејасноће, рецепцијске препреке, шумове.
Измешај висине, облике и боје.
Спреми се искрено,
поверљиво, снажно, са наклоношћу.
(Лирски сугестивно.)
Ускрсни речи
као бог
(или Виктор Шкловски).
Установи ко изговара речи
приписане теби.
И ко је дозволио твојим речима право да се разликују
(и када говоре исто).
Спреми се да говориш речима које ће други избегавати:
речима-дечацима и и речима-девојчицама.
Речима печеним на уранијуму.
Оживи речи
као пергамент
испод Ниниве.
Прави се да су живе.
(Као што и јесу.)
Планирај речи.
Ангажуј конструкторе, словослагаче, трговце ретким металима.
Бог нека води рачуна о вечности, ти брини о речима.
Мисли речима:
речи никад довољно.
Ослушкуј пријатне звуке који те окружују,
посматрај биљни свет:
омириши боје.
Спреми се да говориш, Миодраже Павловићу.
У небеској кући од небеских речи
у небеском Љигу.
(На наставним листићима,
на школској икони,
на читуљи од облака.)
(Из рукописа „Спреми се да говориш“.)
