На промоцији генерације резервних војних официра “Септембар 2021” одржаној на Војној академији у Београду за најуспешнијег је проглашен Урош Беговић из Љига. Он је са просечном оценом 9,73 на крају усавршавања завршио као први у рангу. Њему је, као најбољем међу најбољима, припала част да се у име својих колега произведених у чин потпоручника обрати на свечаној промоцији: Говор Уроша Беговића преносимо у целости:
“Господине министре, господо генерали, официри, подофицири и кадети, драга родбино и пријатељи, припала ми је част да вас у име класе слушалаца за резервне официре генерације септембар 2021., поздравим и да вам се захвалим што сте вашим присуством увеличали, овај, за нас изузетно важан дан.
Премда је војно-стручно оспособљавање за резервне официре намењено одвећ зрелим академским грађанима, морам признати да данас крунишемо 6 месеци најинтезивнијег васпитно-образовног искуства наших живота. Дојучерашњих 77 странаца, а данас искрених пријатеља, вођених љубављу према отаџбини, одважило се да крене путем славних предака и усаврши најсветлије људске вредности – часност и човечност.
На том путу, особености цивилног живота попут социјалног порекла и материјалног статуса, нису имале утицаја на то ко смо, како живимо и како нас други виде. Ослобођени периферности и уроњени у тежину и специфичности војничог живота, открили смо колико се снаге крије у нама самима, и да је та снага раскошнија у садејству са другима. Дубоко верујем да је ова, у данашње време јако ретка спознаја, оно највредније што носимо одавде.
Иако је пут на који смо се одлучили био веома тежак, показали смо да се ипак може наћи. И заиста, мора бити тешко оно што се тако ретко налази. Јер како би могло бити да их готово сви занемарују – кад би часност и човечност биле при руци, и кад би, без много труда, могле да се нађу. Али све узвишено, исто је тако тешко, као што је и ретко.
Захвални смо нашим претпостављенима на чврстом вођству и несебичном залагању током изазова са којима смо се суочавали. Не постоји бољи оријентир током физички тешких и психички заморних подухвата који војни рок пред појединца ставља од старешина које отелотворују вредности којима се сви дивимо.“
Нашим ближњима, породици и пријатељима, захвални смо за стрпљење, подршку и разумевање током ових, за њих посебно дугих, 6 месеци раздвојености. Несумњиво је да вам се враћамо као зрелији, снажнији и бољи људи.
Напослетку, захвални смо и нашој драгој отаџбини србији. Србији као идеји, србији као нади. Србији као слободи самој, у свој њеној лепоти и неукроћеном раскошу. Ми смо твоје трубе победе, и вали твог огњеног мора и сунчаних река. Ми смо добра мајко, они заклети да дају, свагда капљу крви за кап твога млека.
Живела војска Србије! Живела Србија!”
