“НЕКА ДОЂЕ, НЕКА СВАНЕ
ДАН ИЗВАН КАЛЕНДАРА…”
Текст свештеника Светолика Марковића из Љига поводом упокојења академика Милована Данојлића. Преузето са eparhija-zicka.rs
Уснуо у Господу песник Милован Данојлић (1937-2022)
У среду 23/10. новембра 2022. у раним јутарњим часовима у болници у Поатјеу, након краће болести, упокојио се у Господу српски песник, преводилац, есејиста, књижевник, академик Милован Данојлић.
Утрну све што рекох… У теби, светлости блага,
Нек премрем, као мушица, нек нестанем, без трага,
Чиста њиво небеса-и ти рађаш, такође,
Онда кад све прецвета, када летина прође.
Нема краја ван тебе, у теби смрт је давање
Где се добија све за мало и за најмање.
(из песме Новембарска)
Милован Данојлић је рођен 3. јула 1937. у селу Ивановцима код Љига у качерском крају Шумадије. У шеснаестој години одлази из родитељске куће у Београд где је, издржавајући себе, положио велику матуру и дипломирао на Филолошком факултету (Француски језик и књижевност). Прву збирку песама Урођенички псалми објавио 1957, одонда штампао преко двадесет збирки лирских и дечијих песама, тридесетак књига приповедне и есејистичке прозе, као и двадесетак књига препева са разних језика(француског, енглеског, руског…), последња збирка песама Исповест на тргу изашла из штампе ове 2022. Путовао по многим земљама, поред Београда дуже боравио у Паризу, Њујорку, Лондону, Риму, Минхену, Чикагу, Екс-ан-Провансу, Загребу, да би се 1984, трајно настанио у Француској, најпре у Паризу, а онда у Поатјеу, где је радио на Универзитету као лектор за српскохрватски језик. Отац двоје деце, ожењен професорком Сањом Бошковић. Добитник бројних књижевних награда и признања, члан САНУ и председник Управног одбора СКЗ. Од ПСАЛАМА до ИСПОВЕСТИ, Милован Данојлић оставља неизбрисив траг у српској књижевности и култури.
Сваке године током летњих месеци од маја до септембра Милован Данојлић боравио је у свом родном селу у кући коју је изградио на свом имању. Као ретко ко волео је свој родни крај и увек му се враћао, у својим лирским и прозним делима углавном је писао о родном крају,; „завичај каква љута мука духу“ негде је записао. На имању Данојлића, на брду Камаљ изнад малог сеоског гробља и гробова својих родитеља подигао је 2000.г. невелик храм посвећен Св. оцу Николају мирликијском, крсној слави Данојлића.
Редовно је слао родитељима новац, када и колико је могао, по њиховом упокојењу у кући је пронашао тај новац , који је његова мајка сачувала и није потрошила, тада је одлучио да тим новцем почне градњу цркве недалеко од места где су родитељи сахрањени. Храм је освећен 8.августа 2001.г. по благослову тадашњег Епископа жичког Г. Стефана, освећење је извршио викарни Епископ хвостански Атанасије (Ракита)са свештеницима уз присуство председника државе г-дина Војислава Коштунице, мештана и бројних гостију, том приликом ктитору храма уручен је Орден Св. Саве.
Милован Данојлић је за собом оставио бројна књижевна дела и један је од највећих српских писаца друге половине ХХ и почетка ХХI века , али ће у историји наше Цркве остати упамћен и као ктитор једног храма у којем ће се славити и прослављати име Божије. И у најгорим временима за време комунистичке власти у нашој земљи он се није одрицао своје православне хришћанске вере. Призивам у сећање почетак осамдесетих година прошлог века када одлазим недељом у моравачки храм и на служби међу малобројним верницима у нашој цркви и песник Милован Данојлић. Обучен скромно и увек са кожном торбом преко рамена, у којој је била по нека књига, свеска и листови куцаног текста. Долазио је увек пешице и по киши и лошем времену са штапом у руци, пешачећи 4-5 км од своје куће. И у периодима када борави у иностранству шаље новчане прилоге моравачкој цркви.
У Поатјеу са супругом иде недељом у православну цркву у којој служи свештеник Француз. Супруга Сања, када има времена спреми и просфоре за Литургију.
Красила ге је скромност и ненаметљивост, и поред тога што је прошао свет и познавао многе значајне песнике и књижевнике широм Европе. Волео је искрено свој народ , своју земљу, свој завичај, волео је разговор са обичним људима на улици, у продавници, на пијаци, са комшијама и земљацима у селу. Тугује и жали због пропасти српског села, због празних кућа и сеоских школа, због свих недаћа и страдања која сналазе наш православни род.
Пријатељ и сабрат по перу песник Матија Бећковић описујући личност Милована Данојлића каже:
Никад нисам чуо ни видео
Човека који се толико стидео
А што је најлепше од свега у свему
Стидео се због оног најбољег у њему
И од свих људи што сам познавао
Најбрже се он извињавао
И да је правде сад би на ту тему
Требало да се сви извине њему
У последњој збирци у песми Нека дође Милован Данојлић овако пева:
Нек дође, нека сване
Дан изван календара,
Нека гране из ране
Која нема видара,
Нек плане из незнане
Долине, из шевара,
На све четири стране
Да завлада ред без редара
Дошао је тај дан изван календара који је очекивао и за који се припремио, мирно и спокојно окружен љубављу најмилијих, преселио се из овог пролазног света у онај непролазни. Милован Данојлић биће сахрањен у Ивановцима на Камаљу покрај својих родитеља, западно од храма Св. Николе.
Уснулом слуги Божијем Миловану нека је вечан и блажен покој у Царству Небеском.
протојереј Светолик М.
